Podrška promenama kroz saradnju
Od septembra 2024. godine, EUTA tim obilazi proizvođače širom Srbije u okviru projekta Hort2thefuture. Pod vođstvom Stiva Kvarija i Ratka Bojovića, uz koordinaciju Milene Micevski, tim je putovao od Beograda do Valjeva, Uba, Mionice i Zrenjanina, posetivši ukupno 13 gazdinstava. Među njima su i konvencionalni i organski proizvođači voća, povrća, lisnatih kultura i vinskog grožđa.
Posete su deo zadatka 6.2 projekta, koji je usmeren na akciono učenje i promene ponašanja kod profesionalnih proizvođača. Cilj je da se podrže u testiranju i zajedničkom razvoju inovativnih alata i praksi za održivije hortikulturne sisteme.
Slušanje potreba proizvođača
Na svakoj lokaciji, proizvođači su sa timom delili svoja iskustva sa otvorenošću i znatiželjom. Mnogi su govorili o svakodnevnim izazovima, nadama za budućnost i razmišljanjima o inovacijama. Iako većina malih proizvođača još ne koristi sofisticirane alate za donošenje odluka, često se oslanjaju na lokalne meteorološke podatke i blisko sarađuju sa savetodavnim službama. Potencijalne koristi novih alata su široko prepoznate, ali briga o troškovima i dalje predstavlja čestu prepreku.
Uprkos tome, ne postoji otpor prema inovacijama. Proizvođači su spremni da istražuju nove metode i tehnologije koje mogu unaprediti održivost i efikasnost.
Istraživanje alternativa tresetu
Za neke proizvođače, posebno one koji uzgajaju konvencionalno povrće u okolini Uba, upotreba treseta je i dalje visoka, sa godišnjom potrošnjom i do 10.000 litara. To uključuje supstrate koje isporučuje Pindstrup, jedan od partnera projekta Hort2thefuture. Organski poljoprivrednici koriste znatno manje — obično nekoliko stotina litara supstrata odobrenog od strane Ministarstva. Bez obzira na tip proizvodnje, svi proizvođači su izrazili jasno interesovanje za ispitivanje supstrata bez treseta koji se razvijaju u okviru projekta.
Zdravlje zemljišta i pametniji alati
Još jedna tema od velikog interesa je zdravlje zemljišta. Proizvođači žele da isprobaju test „čajne kesice”, jednostavnu metodu koju je razvio Stiv Kvary za merenje mikrobiološke aktivnosti u zemljištu. EUTA takođe počinje da obezbeđuje pristupačne alate za podršku odlučivanju, poput sondi za merenje vlažnosti zemljišta i automatskih kontrolera za navodnjavanje. Oni se testiraju uz jasne protokole kako bi se proizvođačima pomoglo da preciznije prate i upravljaju svojim sistemima.
Gledajući unapred
Reakcije proizvođača u Srbiji su ohrabrujuće. Njihova spremnost da se uključe, testiraju nova rešenja i dele znanje predstavlja snažnu osnovu za zajedničko kreiranje inovacija. Kako projekat napreduje, ove saradnje će igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti hortikulture u regionu.