Rezultati ankete rađene sa osnovnim školama u 2016. godini pokazuju da u Srbiji 825 škola obezbeđuje deci barem jedan obrok dnevno, ali se razlikuje broj i vrsta obroka. U skoro polovini škola (47.15%) deci je omogućen samo 1 obrok dnevno (doručak, užina ili ručak) i to može biti kuvani obrok (npr. pasulj, grašak sa mesom, gulaš i sl.) sa salatom u manjem broju slučajeva ili češće suvi obrok, kao što je hleb sa džemom, proja i različite vrste peciva.
U školama koje nemaju kuhinju, niti kuhinjsko osoblje više od polovine ovih obroka čine peciva i hleb i to je sve što će deca pojesti u školi u toku jednog dana.
Rezultati ispitivanja nutritivne vrednosti obroka koje smo radili sa 6 osnovnih škola (3 iz Valjeva i 3 iz Loznice) ukazuju ne samo da je hranljiva vrednost suvih obroka daleko manja nego kod kuvanih jela, već da je unos masti, proteina i ugljenih hidrata suve hrane često manji i od preporučenih vrednosti koje je propisalo Ministarstvo prosvete u Srbiji.
Naša merenja ostataka hrane ukazuju da se procentualno više baci kuvanih jela (45%), ali sa druge strane ukupna količina hrane koju deca stvarno pojedu, tj unesu je veća kad su pitanju topli obroci (187g), dok su te količine manje za suvu hranu, u proseku oko 130g.
Ako uzmemo u obzir da deca ne pojedu skoro četvrtinu suvih obroka, prema našim podacima oko 24%, jasno je da je dnevni unos hrane u školama koje obezbeđuju 1 suvi obrok često nedovoljan, pa će učenici i pored obroka koji roditelji plaćaju, kupovati hranu u lokalnim kioscima i prodavnicama, što je najčešće pljeskavica, pica ili neka vrsta peciva.