SAOPŠTENJE ZA JAVNOST POVODOM GUBITKA ČLANSTVA NACIONALNOG AKREDITACIONOG TELA (NAT) U EVROPSKOJ ASOCIJACIJI ZA OBEZBEĐENJE KVALITETA U VISOKOM OBRAZOVANJU (ENQA) SOFIJE PEKIĆ QUARRIE
Kao dugogodišnji član KAPK (2011-2018), kao kontakt osoba KAPK u ENQA koja je učestvovala u 2 navrata u procesu evaluacije KAPK od strane ENQA i, konačno, kao član borda ENQA (2017-2018), imam potebu da javnosti ukažem na nekoliko važnih činjenica u vezi odluke borda ENQA da se NAT-u ne dodeli punopravno člansvo u ovoj evropskoj organizaciji.
1. Sistem obezbeđenja kvaliteta u visokom obrazovanju je prvi put definisan u našoj zemlji Zakonom o visokom obrazovanju 2005 godine. Potom je formirana Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) kao radno telo Nacionalnog Saveta za vidoko obrazovanje (NSVO), urađeni su standardi i procedure koji su implementirani u nekoliko akreditacionih ciklusa od 2007 godine.
2. Sistem je dobio međunarodnu verifikaciju punopravnim članstvom KAPK u ENQA prvi put 2012 godine a potom i 2018 godine na 2 godine uz instrument praćenja s obzirom da je već tada izglasan novi Zakon koji predviđa formiranje nezavisne agencije, pa je to bila logična odluka borda da ostavi 2 godine da se konstituiše nova agencija. Tako je novo akreditaciono telo imalo u startu punopravno članstvo u ENQA po osnovi članstva KAPK dobijenog 2018 godine. Da nije imala zasluga u periodu između 2 evaluacije KAPK bi u februaru 2018 godine izgubila punopravno članstvo.
3. U oba izveštaja evaluacionog panela ENQA (i 2012 i 2018) navedeno je da je KAPK dobila punopravno članstvo prvenstveno na osnovu toga što je pokazano da donosi odluke kao nezavisno telo. Navedene su, međutim i brojni nedostaci i primedbe od kojih ću izdvojiti samo najvažnije i to one koje se ponavljaju u oba izveštaja. Tako se preporučuje:
– organizaciona i finansijska nezavisnost od Ministarstva
– formiranje žalbenog veća kao nezavisnog ekspertskog tela, tj. nezavisnost od NSVO
– izmena procedura kojima će se obezbediti veće učešće recenzenata u procesu evaluacije
– javnost evaluacionih izveštaja
– razvijanje mehanizama unutrašnje kontrole kvaliteta agencije
– redovnost sprovođenja procesa analiza i pravljenja sistemskih i tematskih analiza
– veći nivo komunikacije sa recenzentima i redovnost njihove obuke
– stalno usavršavanje administrativnog osoblja i povećanje njihovih kompetencija za različite poslove u agenciji
– savetodavna funkcija visokoškolskim ustanovama
4. Skoro sve ove primedbe zahtevale su izmene Zakona pa je KAPK aktivno učestvovala u predlozima za novi Zakon o visokom obrazovanju 2015 godine (prilog 1), potom je dala primedbe na Nacrt Zakona iz 2017 godine (prilog 2) i končno sam ja lično, u svojsvu člana borda ENQA dala predlog za strukturu stručne službe NAT (prilog 3). Svim ovim predlozima bi se uveliko otklonile primedbe ENQA i stvorila agencija koja zadovoljava evropske standarde. Nažalost oni su u najvećoj meri ignorisani!
5. Pozitivna promena koja se u međuvremenu dogodila su izmene procedura kojima se povećala uloga recenzenata u procesu evaluacije kao i finansijska i organizaciona nezavisnost agencije. Ovo je omogućeno izmenama Zakona iz 2017 godine.
6. Ovaj Zakon, međutim, donosi mnogo veći uticaj Ministarstva na tela koja sprovode procese obezbeđenja kvaliteta (NAT, KAPK i NSVO) što se ogleda u postupcima izbora njihovih predstavnika. Problematično je i to što u novom sazivu KAPK nema ni jednog starog člana što se u drugim agencijama sprovodi kao princip radi kontiniteta u radu. Ovo potencijalno ugrožava profesionalnost i nezavisnost KAPK u procesu odlučivanja što je evaluacioni panel ENQA takođe mogao da konstatuje.
Sve u svemu, prilika da se nova agencija strukturira prema primedbama iz evaluacionih izveštaja ENQA u savremenu, modernu evropsku agenciju, što je bio najlogičniji pristup, je propuštena što je dovelo do gubitka članstva u ovoj evropskoj asocijaciji kao i do umanjenja ugleda našeg visokog obrazovanja u evropskom obrazovnom prostoru.